Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 2020. godine

IRINEJ

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:

Hristos vaskrse!

Dan je Vaskrsenja! Slavljem se prosvetlimo, jedni druge zagrlimo i recimo braćo svima, pa i onima koji nas nenavide! Vaskrsenjem oprostimo  sve i tako veleglasno zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima u grobovima život darovavši!

(Pesma sa vaskršnjeg jutrenja)

Evo nas, braćo i sestre i draga deco duhovna, u toržestvu i radosti velikog praznika, Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista – radujmo se i veselimo se! Vaskrs je naš najveći praznik – praznik pobede Života nad smrću, Boga nad satanom, Čoveka u Hristu Isusu nad grehom.  Hristos vaskrse iz mrtvih! Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, čak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogočoveka, i nas, Njegovo nasleđe ovde na zemlji, i one koji ne veruju i još sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta.

Braćo i sestre i draga deco duhovna, suština tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je “Onaj Koji jeste“, istovremeno Sin Božji i Sin čovečji, već na Veliki Petak, a konačno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su poraženi. Sveti apostol Pavle, u pobedonosnom zanosu, pita: “Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda?“, a sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, pojašnjava reči svetog apostola Pavla, pa kaže da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, “koja je nas, prodane grehu, držala u ropstvu i, sišavši krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvorođeni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvujući u svemu“.

Diveći se čudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: „Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.” Slaveći sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih! Smrću smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima život darova!” Poput sinova Izrailjevih, koji prešavši Crveno more uznesoše blagodarenja i hvale Bogu i mi, braćo i sestre i draga deco duhovna, prošavši kroz tugu i žalost Velikog Petka i Velike Subote i našavši se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju naš, što nas izbavi iz vlasti greha, smrti i đavola!

Na istini Vaskrsloga Hrista, Koji se javio ženama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi Temelj ne samo naše vere i naše Crkve već i sveukupnog našeg postojanja i svega što jeste. „Αko Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera naša, uzaludno je nadanje naše, još smo pod grehom!”,  kaže sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega što postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i sâm život, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaploćenja Boga Logosa, odnosno Njegovog rođenja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao Jagnjeta Božjeg u Jerusalimu, kao i svega onoga što se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji već i u celokupnoj istoriji sveta.

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, braćo i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva naša istorija je krstonosna i hristovaskrsna, smeštena između Golgote i Vaskrsenja. Prošle godine smo slavili veliki jubilej, Osamsto godišnjicu autokefalnosti naše Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu širinu, dubinu i visinu našeg postojanja u proteklih osam stotina godina. Ove, pak, godine Blagosti Gospodnje slavimo 100-godišnjicu obnovljenja statusa Patrijaršije naše Crkve. Posle golgotskog stradanja našeg naroda i naše Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije naše Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i država, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, čime je  obnovljena naša drevna Pećka Patrijaršija. Bio je to blagoslov Božji našem narodu i našoj Crkvi za naše – do tada neviđeno – stradanje i pokazano trpljenje. Možda ga je najbolje iskazao sveti mučenik đakon Avakum, kada je, odbijajući da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mučenja i užasne smrti, uskliknuo: „Srb je Hristov, raduje se smrti!” Blagoslovio je Bog naše jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagodaću Duha Svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pećku Patrijaršiju na čitavom prostoru na kojem žive pravoslavni Srbi, na radost naših predaka, a na ponos svih nas.

Prethodno smo, draga deco duhovna, poput drevnog Izrailja, prošli preko golgotâ i strahotâ, preko sinjih mora i morskih dubina, a potom doživeli slobodu i jedinstvo. Naša golgotsto-pashalna istorija nam govori da nikad, pa ni na Veliki Petak,  ne smemo gubiti veru i nadu u Boga. Zar 1915. godina nije bila Veliki Petak u  našoj novijoj istoriji? Zar 1916. godina nije bila godina naše Albanske Golgote? A zar 1917. godina nije izgledala kao naše pogrebenje i polaganje u “plave grobnice“? I gle čuda! Već sledeća, 1918. godina, bila je godina naše pobede, naše slobode i našeg vaskrsenja, a 1920. godina – godina naše crkvene i duhovne obnove.

Sagledavajući ovo čudesno delo Božje u našoj istoriji,  možemo sa Psalmopojcem uzviknuti: veliki si, Gospode, i čudesna su dela Tvoja, i nema te reči koja je kadra da opeva sva čudesa Tvoja! Uistinu su čudesni događaji oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda, koji prethodiše obnovljenju našeg crkvenog jedinstva i naše Patrijaršije. Sve nas neumitno podseća na čudesno izbavljenje sinova Izrailjevih iz Misira, njegovo lutanje po Sinaju i ulazak u Zemlju Obećanu. Nažalost, posle svega toga, opet smo se, svojom i tuđom krivicom, našli na istorijskom raspeću, pa milošću Božjom opet vaskrsli… I tako, eto, do naših dana!

Dok slavimo Vaskrsenje Hristovo, setimo se, draga deco duhovna, naše braće i naših sestara na našem mučeničkom Kosovu i Metohiji! Pomolimo se za njih da im Gospod podari snage da svojim trpljenjem svih bezakonja i nevolja grade svoje i naše spasenje, da nikad ne izgube veru u krajnju pobedu Dobra i da veruju da je Gospod, Bog milosti i dobrote, uvek sa njima i sa svima koji idu Božjim putevima!

Isto tako, braćo i sestre, setimo se naše braće i naših sestara u Crnoj Gori koji trpe veliko bezakonje i nepravdu. Bezakoni “zakoni“ ukinuše istinu i pravdu u Crnoj Gori. Nekada ponosna i dična Crna Gora, poznata po čojstvu i junaštvu, danas pokušava da našoj Crkvi otme ono što je vekovima bilo njeno, ono što je čitav srpski narod sa svojim vladikama, sveštenstvom i monaštvom gradio i stvarao. Svetinje Crne Gore, mnoge od njih starije od same Crne Gore, jesu svetinje naroda i u njima se poje i pojaće se kroz vekove sveta Liturgija, molitvama svetog Vasilija Ostroškog, svetog Petra Cetinjskog, svetih novomučenika postradalih od nebratske ruke domaćih bogoboraca i molitvama svih svetih ugodnika Božjih.

Setimo se danas naše mučeničke braće u Siriji, Iraku i širom sveta, svih koji stradaju zbog ljudske nepravde i pohlepe! Jednu od najlepših i najznamenitijih zemalja sveta – Siriju – zlo i nasilje su skoro uništili. Pomolimo se danas za sve njih i za sve stradalnike da ih Gospod izbavi iz ruku nepravednih ljudi!

Danas se posebno sećamo i pozdravom Hristos voskrese srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Ukrajini, na čelu sa njihovim mitropolitom Onufrijem, svim mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima, monaštvom i sveštenstvom, koji su žrtve necrkvenog, nesaborskog i samovlasnog delovanja našeg vremena! Pomolimo se za njih koji stradaju i poverimo ih Samom Vaskrslom Hristu Gospodu da ih spasi i izbavi iz ruku bezakonikâ!

Draga braćo i sestre i draga deco duhovna,

Ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće? Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionâ ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!” – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena.

U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:

Hristos vaskrse!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu,
o Vaskrsu 2020. godine.

Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ
Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski AM­FI­LO­HI­JE
Mi­tro­po­lit za­gre­bač­ko-lju­bljan­ski POR­FI­RI­JE
Mi­tro­po­lit da­bro­bo­san­ski HRI­ZO­STOM
Epi­skop ša­bač­ki LA­VREN­TI­JE
Epi­skop srem­ski VA­SI­LI­JE
Epi­skop ba­nja­luč­ki JE­FREM
Epi­skop bu­dim­ski LU­KI­JAN
Epi­skop ba­nat­ski NI­KA­NOR
Epi­skop no­vo­gra­ča­nič­ko-sred­nje­za­pad­no­a­me­rič­ki LON­GIN
Epi­skop ka­nad­ski MI­TRO­FAN
Epi­skop bač­ki IRI­NEJ
Epi­skop bri­tan­sko-skan­di­nav­ski DO­SI­TEJ
Epi­skop za­pad­no­e­vrop­ski LU­KA
Epi­skop žič­ki JU­STIN
Epi­skop vranj­ski PA­HO­MI­JE
Epi­skop šu­ma­dij­ski JO­VAN
Epi­skop bra­ni­čev­ski IG­NJA­TI­JE
Epi­skop zvor­nič­ko-tu­zlan­ski FO­TI­JE
Epi­skop mi­le­šev­ski ATA­NA­SI­JE
Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki JO­A­NI­KI­JE
Epi­skop di­sel­dor­fski i ne­mač­ki GRI­GO­RI­JE
Epi­skop ra­ško-pri­zren­ski TE­O­DO­SI­JE
Epi­skop za­pad­no­a­me­rič­ki MAK­SIM
Epi­skop gor­njo­kar­lo­vač­ki GE­RA­SIM
Epi­skop is­toč­no­a­me­rič­ki IRI­NEJ
Epi­skop kru­še­vač­ki DA­VID
Epi­skop sla­von­ski JO­VAN
Epi­skop au­strij­sko-švaj­car­ski AN­DREJ
Epi­skop bi­hać­ko-pe­tro­vač­ki SER­GI­JE
Epi­skop ti­moč­ki ILA­RI­ON
Epi­skop ni­ški AR­SE­NI­JE
Epi­skop Mi­tro­po­li­je au­stra­lij­sko-no­vo­ze­land­ske SI­LU­AN
Epi­skop bu­e­no­sa­i­re­ski i ju­žnocen­tral­no­a­me­rič­ki  KIRILO
Epi­skop dal­ma­tin­ski NI­KO­DIM
Epi­skop oseč­kopolj­ski i ba­ranj­ski HE­RU­VIM
Epi­skop za­hum­sko-her­ce­go­vač­ki DI­MI­TRI­JE
Vi­kar­ni Epi­skop mo­ra­vič­ki AN­TO­NI­JE
Vi­kar­ni Epi­skop re­me­zi­jan­ski STE­FAN
Vi­kar­ni Epi­skop mo­hač­ki ISI­HI­JE
Vi­kar­ni Epi­skop di­o­klij­ski ME­TO­DI­JE

OHRID­SKA AR­HI­E­PI­SKO­PI­JA:

Ar­hi­e­pi­skop ohrid­ski i Mi­tro­po­lit skop­ski JO­VAN
Epi­skop po­lo­ško-ku­ma­nov­ski JO­A­KIM
Epi­skop bre­gal­nič­ki MAR­KO
Vi­kar­ni Epi­skop sto­bij­ski DA­VID

 

Izvor: http://www.spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_2