Веронаука


Са великом радошћу обавештавамо све заинтересоване да ће у просторијама Црквене општине у Штутгарту, почев од петка, 07. октобра 2016, отпочети нови годишњи циклус веронауке за одрасле. сваког петка са почетком у 20 часова, после одслуженог Акатиста пресветој Богородици Тројеручици (Акатист се служи сваког петка у 19 часова).

Молимо све заинтересоване да ову информацију пренесу и на  друштвеним мрежама, како бисмо у што већем броју упознавали истине наше вере.

Дипл. Теолог Марко Делић – Вероучитељ


Древним хришћанским поздравом: „Мир Божији! Христос се роди“, који изражава спасоносну истину оваплоћења Сина Божијег, свим учесницима веронауке за одрасле честитамо велики празник Рождества Христовог – Божић. Радујући се предстојећим сусретима обавештавамо Вас да ће у петак, 22. јануара, у старом термину, бити настављени часови верске наставе. Као и до сада, кроз разговор и питања, настојаћемо да осветљујемо стазе православне хришћанске вере.


 Драга наша децо духовна,

Од самих почетака хришћанске Цркве, у периоду пре формирања канона новозаветног текста, потреба за тумачењем незаписаних Христових изрека као и за анализом старозаветних текстова присутна је била у свим црквеним заједницама. Општи културолошко-филозофски оквир, у који су улазиле бројне школе које су баштиниле античку традицију, једнако тако утицао је на развој хришћанског учења, како преко отвореног супротстављања мишљењима древних филозофа тако и преко нових реинтерпретација старих списа. Од почетака богословског мишљења у хришћанству се, умногоме, утемељило мишљење да и Стари завет као и најузвишенија античка културна традиција представљају добру припрему за долазак Исуса Христа у свет. Није непознато ни то да је први значајни хришћански апологета (=бранилац вере), који је мученички пострадао по наредби цара Марка Аурелија око 165. године, до краја живота на себи носио филозофску тогу, као симбол мислилаца тога времена. Реч је о светом Јустину Филозофу, мученику који је иза себе оставио знамените „Апологије“. Већ у III и IV веку настају Антиохијска и Александријска хришћанска школа, обе посвећене анализирању свештених списа и ондашњег интелектуалног миљеа. Из обе школе излазе велики Оци и светитељи Цркве, хришћански писци који су иза себе оставили значајна дела. Како у раном хришћанству тако и кроз историју Цркве постоји непрестана просветна активност учених хришћана, која је, у зависности од стицаја историјских прилика и неприлика, имала слабији или јачи интензитет. Време у којем данас живимо доноси пред хришћане многе етичке и идеолошке изазове. Симулација слободе, виртуелни светови који доносе отуђење, одвлаче пажњу свију на велики број суштински неважних утисака. С друге стране, постојање религијских слобода и научни развој који не претендује, као у минулим вековима, да прогласи тзв. научну истину као неупитну, отварају простор хришћанима за нова, спасоносна мишљења у духу Цркве. У социолошким круговима СР Немачке за научне теорије одомаћио се један израз позајмљен из атомске физике. Наиме, говори се о времену полураспада знања (Halbwertszeit von Wissen), тј. ограниченом трајању истине научних теорија. Блиско ономе што је у IV веку о карактеру људског знања писао свети Григорије Ниски, ово виђење отвара простор Цркви да понуди ону воду живу од које се не може поново ожеднети, о којој је говорио Исус Христос жени Самарјанки (Јн, 4). Имајући у виду дужност стражења над собом као и над свим људима који су нам поверени, од ове школске године почињемо са одржавањем часова верске наставе за одрасле, тј. за све оне заинтересоване који желе да се упознају са суштински важним питањима хришћанске вере и живота. Благодаћу Духа Светога надамо се да ће, на корист свију, настава веронауке бити скроман принос наше црквене заједнице Светој Тројици, Богу од којега сваки дар долази.  Свештенослужитељи Храма Срба-светитеља у Штутгарту


Драги родитељи и ученици, драга наша децо духовна

Ближи се дан када почиње школска година и веронаука у просторијама нашег црквеног центра. Приликом поласка у школу правите избор за даље школовање и васпитање детета. Размислите добро, на вама и на вашем детету је велика одговорност. Ваш избор или савет ће можда суштински определити животни пут вашег детета.
У име наше свете Цркве упућујемо вам стога ово пастирско писмо са намером да вам помогнемо у доношењу важне одлуке у вашем животу и у животу вашег детета.

Ми као Црква, заједно са вама родитељима, а уз пристанак ваше деце, позвани смо данас више него икада, да васпитавамо децу за боље сутра и њихово и наше. Ако то ми не урадимо, тј. ако не васпитамо децу у духу основних истина наше вере, урадиће неко други, али на другим основама које су убек погубне за децу.

На каквим то основама Црква жели да васпита своју и вашу децу?

Црква полази од тога да је човек икона Божија. Бог је створио човека по своме лику као личност, тј. као апсолутно и непоновљиво биће да би се преко њега пројављивао у свету. То је, пре свега, суштина наше вере откривене у Исусу Христу, Сину Божијем који је постао човек и који је присутан преко људи у Литургијској заједници. Поштујући и волећи човека, поштујемо и волимо Бога. Човек и Бог су неодвојиви један од другог.

Први и основни циљ катихизиса јесте да упути нашу децу, будуће генерације овог народа, на другог човека као на личност, на непроцењиво благо од кога зависи и наш живот. Међутим, то се не може открити код човека другим методама осим кроз заједницу љубави с њим. Када некога волимо, онда откривамо да је он за нас личност, највредније биће које се ничим не може заменити. Само љубав према човеку открива у њему икону живога Бога, као и то да је човек највредније биће на свету.

Други задатак веронауке јесте да упути децу на заједницу са Богом у Христу, јер се једино у заједници са Богом може остварити бесмртност за човека и створену природу као будуће васкрсење из мртвих. Бесмртност свако биће жели, а пре свега човек који је ње једино и свестан. Без остварења овог циља није могуће остварити ни претходни циљ.

Живот има правог и истинског смисла само онда када дете упозна Бога кроз усавршавање у истинама Његове спасоносне науке.

Таква заједница са Богом се може остварити једино у Литургији као заједници са другим људима, зато што се Бог открива једино у Христу као човеку, а Христос присуствује једино у Литургији и кроз Литургију. У обликовању наше будућности учествујемо сви, ви децо, ви родитељи, држава преко школе и ми као Црква. Једино сви заједно можемо стићи до циља.

ВАШИ СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИ ХАРАМА СРБА СВЕТИТЉА У ШТУТГАРТУ.